Пећ
Пре великих компанија, телевизије и мобилне телефоније, постојала је Пећ.
Богољуб Ј. Карић рођен је у Пећи 17. јануара 1954. године и у том граду је одрастао. Породични дом, школа, музика, спорт и први послови рано су га учили раду и одговорности.
Посебно место у његовом одрастању имала је Пећка патријаршија. Са браћом и сестром редовно је певао у црквеном хору, растући уз веру, молитву и осећање припадности вековној духовној традицији. Вера у Бога коју је понео из Пећи пратила га је кроз успехе, губитке и нове почетке. Касније ју је преносио својој деци и унуцима као један од темеља породичног живота.
Према његовом сећању, још пре поласка у школу са браћом и децом из краја продавао је по улицама Пећи соду, оранжаду и клакер из дрвених колица. Када су се колица једном преврнула и флаше разбиле о калдрму, локални содаџија му је штету одбио од дневне зараде. Није му опростио штету, јер је веровао да би се, ако то учини, исто поновило. Богољуб је тај догађај запамтио као прву школу одговорности: оно што ти је поверено мораш да чуваш, а цену грешке не пребацујеш на другога.
Пећ памти као средину у којој су се комшије различитих вера посећивале и поштовале, а поштење и дата реч ценили више од припадности. У кући Данице и Јанићија Карића деца су учила да се не чека да неко други започне посао, да се ради заједно и да реч мора да се одржи.
Из Пећи је понео оно што га прати читавог живота: љубав према породици, веру у Бога, веру у рад и потребу да међу људима тражи оно што их спаја.