Upoznajte me

Život u sedam priča

Od porodičnih korena koji u Peći sežu do 1763. godine — sedam poglavlja o veri, porodici, radu, viziji, novim počecima, humanosti i stvaranju koje ne prestaje.

Portret Bogoljuba J. Karića
Sedam poglavlja. Jedan životni put.

Odakle sam došao, u šta verujem i zašto i danas gledam napred.

Ovo nije samo niz poslovnih uspeha. Ovo je priča o čoveku koga su oblikovali Peć, porodica i vera — i koji je svaki novi izazov pretvarao u priliku da nešto stvori.

Bogoljub Karić u Peći tokom tinejdžerskih godina
Bogoljub u Peći tokom tinejdžerskih godina. Porodična arhiva.
Čist sken školske fotografije iz Peći iz 1963. godine — kliknite za uvećanje
Sa školskim drugovima i učiteljicama. Peć, 24. jun 1963. godine.
Skenirana poleđina školske fotografije sa rukopisom o školi, razredu, učiteljicama i datumu — kliknite za uvećanje
Na poleđini su sačuvani rukom napisani podaci o školi, razredu i učiteljicama, uz datum i mesto. Kliknite na sken da pročitate ceo zapis.
01
Grad u kome je sve počelo

Peć

Pre velikih kompanija, televizije i mobilne telefonije, postojala je Peć.

Bogoljub J. Karić rođen je u Peći 17. januara 1954. godine i u tom gradu je odrastao. Porodični dom, škola, muzika, sport i prvi poslovi rano su ga učili radu i odgovornosti.

Posebno mesto u njegovom odrastanju imala je Pećka patrijaršija. Sa braćom i sestrom redovno je pevao u crkvenom horu, rastući uz veru, molitvu i osećanje pripadnosti vekovnoj duhovnoj tradiciji. Vera u Boga koju je poneo iz Peći pratila ga je kroz uspehe, gubitke i nove početke. Kasnije ju je prenosio svojoj deci i unucima kao jedan od temelja porodičnog života.

Prema njegovom sećanju, još pre polaska u školu sa braćom i decom iz kraja prodavao je po ulicama Peći sodu, oranžadu i klaker iz drvenih kolica. Kada su se kolica jednom prevrnula i flaše razbile o kaldrmu, lokalni sodadžija mu je štetu odbio od dnevne zarade. Nije mu oprostio štetu, jer je verovao da bi se, ako to učini, isto ponovilo. Bogoljub je taj događaj zapamtio kao prvu školu odgovornosti: ono što ti je povereno moraš da čuvaš, a cenu greške ne prebacuješ na drugoga.

Peć pamti kao sredinu u kojoj su se komšije različitih vera posećivale i poštovale, a poštenje i data reč cenili više od pripadnosti. U kući Danice i Janićija Karića deca su učila da se ne čeka da neko drugi započne posao, da se radi zajedno i da reč mora da se održi.

Iz Peći je poneo ono što ga prati čitavog života: ljubav prema porodici, veru u Boga, veru u rad i potrebu da među ljudima traži ono što ih spaja.

Peć · porodični grb
1763
Koreni koji traju kroz generacije.
Janićije, Danica i Jefimija Karić na porodičnoj fotografiji
Porodična fotografija: Janićije, Danica i Jefimija Karić, 1965. Porodična arhiva.
02
Prva škola poverenja

Porodica

Pre nego što je naučio kako se gradi kompanija, Bogoljub je u porodici naučio kako se gradi poverenje.

Na porodičnom grbu stoji „Peć, 1763”. Koreni porodice Karić u Peći sežu do te godine. Za Bogoljuba taj znak nije ukras, već podsetnik da svaka generacija nasleđuje obavezu da sačuva veru, slogu, rad i datu reč.

Danica i Janićije podizali su petoro dece od jedne skromne plate. Odeća i udžbenici prelazili su sa starije dece na mlađu, a deca su rano počinjala da rade kako bi zaradila za odeću, knjige i džeparac. Nije bilo mnogo stvari, ali je postojalo snažno osećanje da niko ne ostaje sam.

Sreten, Dragomir, Zoran, Bogoljub i Olivera delili su kućne obaveze, muziku i prve zarade. Kasnije su različite sposobnosti — tehnika, organizacija, kontakti i osećaj za tržište — povezali u zajednički posao. Uspeh jednog nije se odvajao od snage porodice.

Sa Milankom je Bogoljub zasnovao porodicu i dobio četvoro dece. Dok su deca rasla, ona je završavala studije, uključivala se u pravne poslove porodične firme i sa drugim ženama porodice pokrenula Socijalni savet za pomoć radnicima. Iz te porodične brige kasnije je izrasla Fondacija „Braća Karić”.

Zato priča o porodici Karić nije priča o jednom čoveku koji je sve uradio sam. To je priča o ljudima koji su umeli da povežu različite darove, podele rizik i dugo stvaraju zajedno.

Za Bogoljuba porodica nije ukrasna reč. Ona je prva škola rada, tolerancije, praštanja i odgovornosti — i mesto kome se čovek vraća kada sve drugo promeni oblik.

Pevačica sa bendom Plave zvezde na sceni
Arhiva.
Mladi Bogoljub Karić, portret iz 1971. godine
Bogoljub Karić kao mladić, 1971. godine. Godina je zapisana na poleđini fotografije.
03
Od muzike do prve radionice

„Plave zvezde” i „Tehničar”

Pre radionice postojale su „Plave zvezde”.

Sredinom šezdesetih u Peći je nastao porodični muzički sastav koji je potom nastupao širom Jugoslavije. Bogoljub je bio njegov menadžer i organizator, povremeno je svirao bas, a kasnije je preuzeo i ugovaranje nastupa. Dok su braća svirala, on je već mislio o publici, putu, dogovoru i sledećoj prilici.

Danica Karić je sačuvala živo sećanje na jedno gostovanje. Mladi muzičari su putovali kamionom dok je padala kiša. Obukli su staru odeću, a onu za nastup poneli da je sačuvaju. Kada ih je direktor hotela video po dolasku, upitao je njihovog menadžera kakve mu je to muzičare doveo na svečano otvaranje. Oni su se okupali, sredili, stavili leptir-mašne i izašli na binu. Direktor, prema Daničinom svedočenju, nije mogao da veruje da su to isti mladići. Svirali su tri noći i dobro zaradili.

Novac od muzike nije ostao samo uspomena na mladost. Uštede od nastupa i zanatskih radnji porodica je ulagala u sledeći početak. Početkom sedamdesetih otvoren je „Tehničar”, servis precizne mehanike za pisaće, fotokopirne i računske mašine. Krajem te decenije pokrenuta je proizvodnja „Kosovouniverzuma”.

Počeli su u garaži od 32 kvadratna metra, sa dva polovna struga i jednom mašinom za sito-štampu. Prihvatali su poslove koje velike fabrike nisu htele — od sito-štampe, znački i saobraćajnih znakova do sitnih alata i rezervnih delova.

Taj početak otkriva obrazac koji će se ponavljati: ne čekati idealne uslove, početi sa onim što imaš, brzo učiti i zaradu vraćati u sledeći korak.

Video-arhiva

Svi snimci u video-arhivi →
Inovacija kao životni obrazac

Prepoznati ono što drugima još nije očigledno.

Nije jedna godina niti jedna kompanija. To je navika da se prepozna ono što tek dolazi.

Zgrada fabrike „Kosovouniverzum” u Peći
Fabrika „Kosovouniverzum” u Peći. Porodična arhiva.
04
Inovacija kao životni obrazac

Videti budućnost pre nego što postane svakodnevica

Bogoljuba nisu privlačile nove ideje samo zato što su nove. Privlačilo ga je ono što ljudima nedostaje, a još ne znaju da će im uskoro postati potrebno.

Na jednom sajmu primetio je da u ponudi nema malog pluga. Za šezdeset dana napravili su sopstveni model, a zatim su stigle porudžbine iz cele zemlje. Dok su drugi gledali ono što već postoji, on je tražio prazno mesto koje može da se pretvori u proizvod.

Isti obrazac ponovio se u mnogo većim oblastima. Karić banka bila je prva privatna banka u tadašnjoj Jugoslaviji, „Evropa Osiguranje” prvo privatno osiguravajuće društvo u socijalističkoj Jugoslaviji, a Univerzitet „Braća Karić” prvi privatni univerzitet u Srbiji. Mobtel je pustio u rad prvu mrežu mobilne telefonije u Srbiji.

BK televizija ubrzo je postala jedna od gledanijih privatnih televizija u zemlji i okupila brojna poznata novinarska i televizijska imena. EUnet je bio među prvim komercijalnim internet provajderima u Jugoslaviji.

Bogoljub je svoj položaj jednom sažeo rečima: „Bio sam kapitalista u komunizmu, kapitalista u socijalizmu, a kapitalista sam i danas.” Iza te rečenice nije stajala samo želja da bude prvi, već spremnost da se u nešto uloži pre nego što drugima postane očigledno da će to biti potrebno.

Njegova najvažnija inovacija zato nije samo jedna firma ili jedan uređaj, već navika da gleda nekoliko koraka ispred sadašnjosti — prema onome što će sutra svima izgledati normalno.

Video-arhiva

Svi snimci u video-arhivi →
„
Ponovo se podići iz pepela.
Odluka da se i posle velikog loma nastavi
Bogoljub Karić kleči pored majke Danice i ljubi joj ruku po povratku u Srbiju FOTOGRAFIJA: MILENA ĐORĐEVIĆ / TELEGRAF.
Povratak u Srbiju, Aerodrom „Nikola Tesla”, 30. decembar 2016. Foto: Milena Đorđević / Telegraf. Izvor.
05
Snaga novog početka

Početi ponovo

Dug životni put ne čine samo uspesi. Čine ga i trenuci kada čovek mora da počne iznova.

Više od jedne decenije Bogoljub je proveo van Srbije. Porodica je već imala veliko poslovno iskustvo na istoku Evrope, ali je za njega to ipak bio novi početak. U jednom kasnijem razgovoru svoju tadašnju odluku sažeo je u jednu misao: postavio je sebi cilj da se „ponovo podigne iz pepela”.

Nije prestao da radi. Sa porodicom i saradnicima nastavio je da razvija poslove i velike građevinske projekte u Rusiji i Belorusiji. U novi početak poneo je znanje, radnu energiju i sposobnost da ponovo okupi ljude oko ideje.

Najsnažnija slika tog poglavlja nije poslovna. Prema njegovom kasnijem sećanju, tražio je da ga niko ne čeka na aerodromu. Porodica je ipak došla. Kada je po povratku ugledao majku Danicu, kleknuo je pred njom, a ona ga je, kako je ispričao, zagrlila kao dete.

Početi ponovo za njega ne znači izbrisati ono što se dogodilo. Znači ne dozvoliti da gubitak odluči koliko čoveku budućnosti ostaje. To je sposobnost da se i posle velikog loma ponovo stvara.

Bogoljub Karić sa solunskim borcima, fotografija iz arhive Karić fondacije
Bogoljub Karić sa solunskim borcima. Izvor: Karić fondacija.
Porodična vrednost

Humanost koja traje.

Načini pomaganja se menjaju, ali briga ostaje uz konkretnog čoveka onoliko dugo koliko je potrebno.

06
Kada pomoć stiže do čoveka

Humanost

Prva lekcija o pomaganju nije došla iz fondacije, već iz porodične kuće u Peći.

Bogoljub je kasnije zapisao da je njegov otac Janićije, dok je posleratna pomoć Crvenog krsta stizala u Peć, namirnice, odeću i obuću delio komšijama. Iako je i porodica Karić bila na spisku, govorio je da je drugima pomoć potrebnija. Porodična knjiga dodatno navodi da je Janićije bio predsednik okružnog Crvenog krsta i da se strogo držao spiskova korisnika.

Iz istog porodičnog uverenja uz fabriku u Peći nastao je Socijalni savet, čiji su rad nosile Milanka, Hafa, Marjana, Slavica i Olivera. Iz njega je izrasla Fondacija „Braća Karić” — prva privatna humanitarna fondacija u Srbiji posle Drugog svetskog rata — koja je ličnoj brizi dala trajan i organizovan oblik.

Od Janićijeve lekcije, preko žena koje su taj rad organizovale, do novih generacija koje ga nastavljaju, menjali su se načini pomaganja, ali ne i njihova svrha: da pomoć stigne do konkretnog čoveka i ostane koliko je potrebno.

Jedan od najsnažnijih primera te trajnosti bile su doživotne mesečne penzije preživelim srpskim solunskim borcima. Arhivska fotografija Bogoljuba sa solunskim borcima čuva upravo taj trenutak ljudske blizine.

Za porodicu Karić pomoć nikada nije bila jednodnevna kampanja. Ona je porodična obaveza koju svaka generacija prihvata, daje joj novi oblik i ostaje uz čoveka. U tom kontinuitetu živi i uverenje: „Porodica je najsigurnije mesto.” Za Bogoljuba uspeh dobija punu vrednost tek kada se deli.

Bogoljub Karić tokom intervjua
Bogoljub Karić tokom razgovora.
07
Put koji ostaje otvoren

Još mnogo toga treba stvoriti

Posle više od pola veka rada, Bogoljub i dalje govori o onome što tek treba napraviti.

U jednom intervjuu sačuvanom u porodičnoj arhivi rekao je, u prevodu: „Ne vidim svrhu u tome da zarađujem više; inspiriše me stvaranje.” Za njega je to zajednička osobina svakog stvaralačkog rada — umetnosti, nauke i posla: kada mu je čovek istinski posvećen, pred njim uvek stoji novi izazov.

U svojim današnjim razmišljanjima stalno se vraća temama mladih, obrazovanja, porodičnih firmi, proizvodnje i novih tehnologija, kao i Srbiji kao centru znanja i inovacija.

U autorskom radu „Dijagnoza čovečanstva” tu misao širi sa pojedinca na čitav svet. Tehnološka moć čovečanstva, piše, rasla je brže od ljudske svesti, etičke zrelosti i kolektivne odgovornosti. Zato nije dovoljno pitati šta možemo da stvorimo. Moramo pitati i kakvi ljudi postajemo dok stvaramo.

Iz tog uverenja potiču njegove ideje o mostovima umesto barijera, miru koji se gradi kao sistem, obrazovanju kao najvećoj snazi i tehnologiji koja mora da služi čoveku i ljudskom dostojanstvu. Na ovom ličnom sajtu te misli pripadaju njegovom pogledu na svet, a ne političkom programu.

Poslednja priča zato ne zatvara biografiju. Ona ostavlja otvorena vrata čoveku koji godine ne meri samo onim što je završio, već i brojem ideja koje još želi da pokrene. Dok čovek stvara i svoje znanje prenosi drugima, njegov put još traje.

Suština svih sedam priča

Vera. Porodica. Stvaranje.

01

Vera

Osnova koju je poneo iz Peći i Pećke patrijaršije i preneo svojoj deci i unucima.

02

Porodica

Najsigurnije mesto, prva škola poverenja i snaga za svaki novi početak.

03

Stvaranje

Način da se znanje pretvori u budućnost i da ono što je stvoreno služi ljudima.